Александар Блок

Ти - божји дан си. Моји сни
Орли су што кликћу с азура.
С гневом светле лепоте сви
Сваког су трена усред бура.

Срца им ниже стрела сна,
К дивљем паду да лет не жале...
Ал` ни у паду - нигде дна
Кликтања, крика и хвале!

21. фебруар 1902.