Александар Блок

Л. А. Д.

Тек што ме прошло из сна прене,

Васкрсло тако крене тећи -

Рука ми спремна већ да крене

Речи које не умем рећи...

Ал` да опише снове даље,

Ја својој руци дати нећу,

Само ћу књигу да пошаљем

Царици песме и пролећу...

Ко ћелија је моја душа,

Све ове песме она сплете.

Волео сам их. Равнодушан,

Све их пустих да одлете...

Летите сад! Бол је, и туга,

Лака вам крила ова дала,

Но, и нежне радости друга,

Бар је у неку од вас стала...

23-24. октобра 1920.