Ана Ахматова

* * * 

О, животе без сутрашњег дана!

У свакој речи ја ловим промену,

Ал` љубави умиру без плана:

Звезде сину и зађу у сену.

Неприметно губе свој сјај лажни,

Не упознавши се при сусрету.

Ал` опет ноћ, и удови влажни

Приљубе се и млитаво сплету.

Теби мила никад нисам била

Омрзну ме. И патња остаде.

Ко грешница ја сам се мучила

Љубав среће да победи јаде.

Ко брат мучиш: срдитост те опи.

Али, кад се сретнемо очима,

Као да те кумим небесима,

Гранит тврди у огњу се топи.

1921.