Александар Блок

Хоћеш ли опет у вече неко,

Дочекати жеља чун,

Залазак сунца, весла шум?

Фет

Сутони, сутони пролећни,

Хладни под ноге вал.

Срце - пуно надања срећни`,

Таласи бију о жал.

Одјеци и песма далека,

Ал` слух - не разабра мој.

Плаче то сама душа нека

Тамо, на обали тој.

Тајна ли моја то сад ходи,

Зовеш ли ме с даљине ти?

Чун се љуља, плута на води,

Нешто се у талас скри.

Срце - пуно надања срећни`,

Неко иде - сусрет нов...

Одблесци, сутони пролећни,

С те обале чу се зов.

16. август 1901.