Руке су ми дате - да пружам сваком обе -
Да не задржим ниједну, усне - имена да дајем,
Очи - да не видим, високе обрве над њима
Нежно да се љубави дивим и - нежније још нељубавима.
А оно звоно тамо, што је теже од звона Кремља,
Незаустављиво хода и хода по грудима -
То - ко зна? - не знам - може бити - мора - бити -
Да ми не да да предуго останем на руској земљи.
2. јул 1916.
Нема коментара:
Постави коментар