Ти светлиш над највишом планином,
Недоступна у чардаку Свом.
Прикрашћу се са вечерњом тмином,
Сав занесен у маштању том.
Ти, пошто ме чујеш издалека,
Као вече распламсаћеш плам.
Ја ћу, што је Судба ми прорекла,
Игри огња допринос да дам.
И, кад почне из мрака да сија,
Снопље искри да кружи кроз дим -
Полетећу на тој ватри и ја
Да Те стигнем под чардаком тим.
18. август 1901.
Нема коментара:
Постави коментар