Ко некад, ћути и - сјај под скут,
Не чекам тајне, сад.
Одговор мој - за овај пут:
За звездом крени, рад.
Не чекам тајне, веруј, чуј,
Нисам ти ја за њи`.
За двери те немам кључ
Тајна их мени скри.
Преда мном - сурови жар
Душевних суза, јад,
На мојој души још гар -
Једини одговор сад.
Ћути, ко пре, а ја ћу, већ -
Ка мојој звезди ход,
Ал` срцу, срцу ћу рећ
За тајни касних род.
Тих тајни пролећних сјај твој
С туђег сјаће длана.
Слиће се вал, и твој и мој,
У грло несрећних дана.
18. децембар 1901.
Нема коментара:
Постави коментар