* * *
Теби покорна? Иди дођавола!
Покорна сам богу што ме створи.
Нећу твога ни сјаја ни бола.
Твоји двори за ме су затвори.
Но, видиш ли? Ја сам пришла сама:
Децембар сух, ветри веју пољем,
За прозором стражу истурила тама
А ја светло патње и невоље.
Тако птица од стакло прозрачно
Бије телом, сва у зимском ињу,
И крвљу јој се боји бело крило...
Ал` мирна сам и срећна коначно.
Ти си ми све у животу мило,
Јер си у дом пустио странкињу.
1921.
Нема коментара:
Постави коментар