У великој и вечитој тишини -
Све што постоји свој има склад.
У вези с тим, мени се увек чини
Да просто космос је у мени тад.
Молбом се не може пророк завести,
Ја то осећам, и видим, и знам,
Па све те огњеве у себе сместим,
И више но што их имаш и сам.
Но, слабости нема, ни снаге више,
У мени сад је - што би и што ће доћ -
Све што постоји, што јесте, сад дише
Тишином, вечиту што има моћ.
Сад сам ту, где видовитост близу је,
И само још праве чекам визије
Па да у крај полетим, стран и пуст.
17. мај 1901.
Нема коментара:
Постави коментар