Заволи тај вечни мочварни врт:
Јер неисцрпна снага је ту.
Та влат што гори - то није смрт.
Никад не трули - тај бујни жбун.
Сваки тај жути пањ и хум
Знаде за твој смирени плен.
То су сведоци за вечни ум -
Ти си, пред Вечним, промене плен.
Усамљеничка светла је коб.
Непокорени живот је свет.
То стиже Саме Вечности доб
На вјеки да уста закључа цвет.
3. јуна 1905.
Нема коментара:
Постави коментар