недеља, 27. август 2017.

Ана Ахматова

* * * 

Све док се не свалим под забором
И ветар крила ми не среже -
Маштање о спасењу скором
Као проклетство ће да ме жеже.

И управо чекам да се деси,
Како у песми се збива -
Ући ће у салон и рећи: "Где си?
Љубави моја, жељо жива!"

Самоуверено и задовољно:
"Ја ти опростих", рећи ће тих.
И неће бити страшно ни болно,
Без ружа, и суза анђеоских.

Чак и на крају мога пута,
Срце ћу своје на то привићи,
Без опроштајних тих минута -
Ни смрт ми неће смети прићи.

1921.

Нема коментара:

Постави коментар