Ана Ахматова

* * * 

Све док се не свалим под забором

И ветар крила ми не среже -

Маштање о спасењу скором

Као проклетство ће да ме жеже.

И управо чекам да се деси,

Како у песми се збива -

Ући ће у салон и рећи: "Где си?

Љубави моја, жељо жива!"

Самоуверено и задовољно:

"Ја ти опростих", рећи ће тих.

И неће бити страшно ни болно,

Без ружа, и суза анђеоских.

Чак и на крају мога пута,

Срце ћу своје на то привићи,

Без опроштајних тих минута -

Ни смрт ми неће смети прићи.

1921.