Александар Блок

Ја скривен у олатрском делу,

Али крила сад осећам раст.

Знам - нестаће мисао о телу,

Светле, зрачне висине ће власт.

Тако светле ко сусрет кад лечи,

Бистре ко маште ти сјајан лет.

Најслађе ћеш да зачујеш речи,

Из уста ће с новом снагом цвет.

Ми се нисмо подићи успели -

Мој се тешки запалио штит.

Нек се сада у судбинско сели,

А жар нови срце ће му бит.

Нови штит ћу за сусрет најпречи,

Живо срце да подигнем ја.

Најслађе ћеш да зачујеш речи,

На љубав ми да одговор даш.

Час ће тај - у мећаву белу

Кад завири од пролећа дах,

Ја сакривен у олтарском делу,

Ал` раст крила свемоћних - намах.

29. јануар 1902.