Све док мирним кораком газим,
И идем, и мислим, уз пој,
Презирем тај олош разни,
Не дам уздах да чују мој.
Све док је моја душа врела,
Вољом судбе док је у њој
И реч та, песничка и смела,
И сцене виспрен говор мој.
28. новембар 1899.
Нема коментара:
Постави коментар