Тај ће дан као трен весеља.
Манућемо имена сва.
Тајна, к мени, зваће те жеља
Да ме пробудиш из сна.
Каквих мисли дрхтави знаци
На лицу мом, ти ћеш да знаш.
Но чим га Твоји такну Зраци,
Све од пре постаће лаж.
Истог трена, с осмехом немим,
Прочитаћеш ти на лицу мом
О љубави слабих, неверних,
Што је на свету цветала том.
Али тада, уз одлуку лакшу,
Без сумњи, мисли, примићу сам
И до дна ћу испити чашу,
Све да би Твој дошао Дан.
31. октобра 1902.
Нема коментара:
Постави коментар