САМОВАЊЕ - Ана Ахматова

Много је камена бачено на мене,

Ниједан ми од њих не дође расула,

И витком кулом са западне стране

Ја се издвајам од осталих кула.

Градитељима мојим нек је хвала.

Мимоишла их стрепња и туга.

Овде најпре зора пали бакљу вала,

И последња луча догори ко дуга.

У соби мојој често на прозоре,

Узлећу ветри са северних мора,

Где голубови кљуцају пшеницу,

И недописану још моју страницу

Божанствено, овде, баш у освит зоре,

Црна рука музе дописати мора.

1914.