Марина Цветајева

Стихови моји, писани одавно,

Још док и не знах да сам поета,

Бризнули као вода над фонтаном,

Искре ватромета,

Што се незвани, ко ђаволи врте

У светилишту, где је сан и кад,

Стихови моји о младости и смрти.

- Нечитани никад! -

Разбацани по прашним рафовима

(Где нико није ни тражио вас!)

Стихови моји, као скупа вина,

Дочекаће свој час.

мај 1913.

Коктебел