* * *
Говораше да ми нема супарнице.
За њега нисам ја земаљска жена.
Сунца сам зимског светлост, која лице
Зари, завичајна песма несмиљена.
Ал` кад умрем ја знам туговати неће,
Ни избезумљено: "Воскрсни" да бунца
Али, схватиће: живот је без среће -
Душа без песме и тело без сунца.
А шта сад?
Нема коментара:
Постави коментар