Александар Блок

Кад метеж заспи у ноћима,
И скрије се у магле град -
О, колико музике у бога има,
Какви су звуци на земљи тад!

Шта коб је живота, ако руже
Твоје ми цвате, а уз плам!
Људске сузе чему ли служе,
Кад се румени залазак сам!

Прими, Владичице васељене,
Кроз муке, крв, кроз сваки гроб -
Последње страсти пехар пене
Што недостојни нуди роб!

Септембар (?) 1898.