У свет ме дуго тајна вукла,
Све сам видео, сад све знам,
Ти си маглу тавну обукла,
И прошла мимо - мој идеал.
Ја схватам много звезда сјајних,
Ал` само једна ми тајно сја,
Ко одсјај луне сребрен, бајни,
И сјај ми тужан увек сла.
И дуго су пророчке зене
Гледале у тавне магле прам,
Где, када јаркоцрвено севне,
Смрачи се неба океан.
Сад сам схватио тајну ноћи,
Нађох Тебе, свој Идеал...
Тек сада блеснуше Твоје очи,
Ко с вечног Сиријуса вал!...
7. августа 1898, Дедово
Нема коментара:
Постави коментар