* * *
Наталији Риковој
Све разнето, предано, продано.
И смрти већ сморило се крило.
Све је гладном патњом изглодано.
Ал` од чега нам се расветлило?
Већ данима дисањем вишњевим
Невидљива шума свој кад стреса.
Ноћу блешти сазвежђима новим
Понор јулских прозрачних небеса.
Тако блиско приходи чудесно
Ка бурама разнетом згаришту.
И свакоме још је неизвесно,
Ал` жеље га непрестано ишту.
1921.
Нема коментара:
Постави коментар