Дан јесењи, хладан, сетни,
Навешће ме путем тим
Свог пролећа да се сетим,
Свој лик да видим.
А кад дођем - плакат нећу,
Савладаћу успомене.
Песмом ћу, на пусту срећу,
Пред јесен да се кренем.
Злог времена закони су
Успавали јадан дух.
Јаук, уздах, нестали су,
Згаснух - не напрежем слух.
Сам огањ - за слепе очи
Бившом маштом тек је дим.
Сам дан - мрачнији од ноћи
Оном чија душа сни.
27. априла 1901.
Поље иза Старог Села
Нема коментара:
Постави коментар