З. Н. Гипијус
Од рођених у глуво лето
Све путе скрије заборав-ноћ.
Ми - деца страшне Русије - ето,
За заборав немамо моћ.
Прах и пепео вас лета воде!
Безумља ли сте глас наде, драг?
Од дана рата и слободе -
Крвав је одсјај на лицу траг.
Да, немо све је - то свуд пада
На уста нема узбуне хук.
Некада врело срце сада
Судбински свладо је мук.
И нек се виш` нашег дола множе
Крции којим се гласи вран -
Сви достојни, Боже, Боже,
Нек Твога царства виде дан!
8. септембра 1914.
Нема коментара:
Постави коментар