Сањах те опет, у цвећу, а бучна сцена,
Спокојну као сан, бузумну као страст,
И, склупчан, обгрливши своја колена,
Мишљх: "Срећа је ту, опет јој дајем власт!"
Ал` ти, Офелија, гледаше ка Хамлету,
Без среће, љубави, богиња лепоте,
А руже су лиле на јадног поету,
И, с тим ружама, њему се машта оте...
И сва у ружама умрла ти си,
Са цвећем у коси и с цвећем низ груд,
Ја стајах, свуд твоји миомириси,
С цвећем на груд`ма, глави, рукама, свуд...
23. децембар 1898.
Нема коментара:
Постави коментар