Ове су ноћи, а стазом истом,
Ко сенке прошли, и уз бол,
Одређени судбином, листом,
Сваки за други Земље пол.
У свитање су се растали
И свако свој чувао мал* -
Завет што други нису знали,
Одувек други идеал.
У сенци сплетали случајно
Са својим листом и лист туђ -
А када сване пробали тајно
У стару маску опет ућ.
19. март 1900.
*имовина
Нема коментара:
Постави коментар