* * *
Пролеће се у пупољке скрило.
Ветар с гора јездио осорни.
Дубоко се језеро плавило -
Крститеља храм нерукотворни.
Узнемирен ти првим састанком,
А ја сам се молила за други...
И ево, већ, у озару танком
Вече пече, трепти смирај дуги.
Ниси са мном, ал` растанка није.
Сваки час ми дохита вест нова.
Ја знам муку што ти душу пије
Да не умеш прословити слова.
Пролеће, 1912.
Нема коментара:
Постави коментар