Ана Ахматова

* * * 

Путниче мили, ти далеки,

С тобом хоћу да говорим ја.
Небеске се свеће пале, меки

Одсјај испраћа озару што сја.

Путниче драги, ти у ове тавни

Осврни се, баци поглед свој.

Овде живи од времена давних

Мој госпдар дракон - црни сој.

У пешчарама у дракона

Нема правде, нема закона.

О зиду му бич се клати

Што ми не да запевати.

Крилати ме драгон мучи,

Он ме смирености учи,

И осмех ми забрани тих

Да постанем лепша од свих.

Путниче мили, у граду далеком

Ти реци речи које ти казивах

Како би бар тугу пробудио неком

За ког сам још жива.

1921.