У спокој да одем, када ми дође дан,
Кад хуле манем, хвале свет,
Спомени нежност, тај мили сан,
Што дисах, беше ми цвет.
Знам, Ти, Светла, да нећеш памтити зла
Које у мом срцу би,
Када си ушла, витка и бела сва,
Ко лабуд, ту где су ми сни.
Не, нисам ја твој горди рушио мир -
Чудна његова снага то ј`.
Облак хладан мутио дана ми вир -
Твој дан би светлији нег мој.
Ти ћеш се сетити, мир кад нађем свој,
Кад нестанем на црти тој -
Једне песме које смо заједно пој,
Ти рефрен си била у њој.
1. новембра 1903.
Нема коментара:
Постави коментар