Пролећни дан прође без дела
Крај окна неумивена;
За зидом, с тужном песмом бдела,
Ко птица у клопци, жена.
Ја, без журбе, скупих бестрасно
Дела и успомене;
И би ми окрутно јасно:
Пролете живот крај мене.
Мисли, свађе, опет ће доћи,
Ал` биће тужно, биће мрак;
Чему ролетне, сад, по ноћи -
У души дан је одавно прах.
Март 1909.
Нема коментара:
Постави коментар