У маглу јада неописива
Сутрашњи утону дан.
Вл. Соловјов
Опет је поље Куликово
Притиско густе магле прам,
И, попут облака, сурово,
Сутрашњи је прекрио дан.
Иза тишине мртвог слоја,
И вала магле што лије, тром,
Не чујеш хуку дивног боја,
Нити кад севен љути гром.
Ал` те познадох, нови дане,
Немира твојих знадем лик!
На вражји чадор, ко и лане,
Лабуда исти лепет и крик.
Неће срце наћи спокоја
Нису залуд облаци сви.
Тежак је оклоп, као пре боја,
Дође твој час. - Моли се ти!
23. децембра 1908.
Нема коментара:
Постави коментар