* * *
Ти - издајник: за оток зелени
Издао си, издао свој хум,
Наше песме и иконе, снени,
Над језером тихим, бора шум.
Зашто тебе, да ли с ума сиђе,
Јарославца силног попут грома
Заведоше лепотице риђе
И омами раскош њиног дома?
И ти сада увређен и бесан
Своју душу православну губиш,
У краљевској престоници несан
Свој утапаш у оно што љубиш.
Али зашто - кивну носиш мору -
Обилазиш ти капију моју?
Потонути, знаш нећеш у мору,
Ни у љутом погинути боју.
Зар су страшни валови и битке
Оном који изневери своје,
Зато моли, презревши ужитке
Да те узмем у молитве моје.
1917, Слепњево
Нема коментара:
Постави коментар