Нема срећа шта више да иште,
Закаснио пријатности мир.
Свуд вребају ноте штоно тиште
И што маме у пустоши вир.
Без дна, прага, пуст је живот груби,
Да то схватим, стекао сам моћ
Заљубљено откида ми труби
Мотор који протутњи кроз ноћ.
11. фебруара 1910.
Нема коментара:
Постави коментар