9.
Само са једним оком
видесмо светове.
Друмове сиве и тврде
умирујуће воде од жеђи.
Зашто
они који не знаше,
оковаше нас, варајући да нас имају
али је вид наш био сигурнији од бусоле,
јер бесмо синови Сокола.
И чекајући час извршења
наша крила расташе
тако горда
и тако моћна,
да ни њихов усијани челик
ни отров њихових уста
не стиже да спречи
магистрални лет
наше равнодушности.
Нема коментара:
Постави коментар