MISERERE! - Фердинанд фон Сар

Хиљада крик
И безброј хиљада крик
Цвили и виче све:
"Господе, помилуј нас!
Та гледај -
Хиљадострука
И опет хиљадострука
Бије нас мука Битности мрачне
И немилосно шиба
Болова бич.
И кад изнемогнемо
И издахнемо
Пошљедњим дахом пошљедњег бола,
Већ ново поколење
За нама пада
У исти понор мука,
У исти понор јада...
О, склони, склони невољу ту -
Помилуј нас, Оче наш!"


Но пусто и без одзива
У небу губи се очајни крик.
И равнодушно сунце сија
И живот буди
И плодоносни пада дажд,
Усјеви се зелене,
Гране цветају, плодове носе,
И све жетва за жетвом храни Јад..
Само од часа до часа,
Ненадно, и као са поругом,
У скоку промичу мрачни
Апокалиптички јахачи,
И сверазорни слијепи удар копита
Звони.. и звони...