Тек када си страним код свјетине горде,
И када ти више нико другар није,
Из пјесме живота свог чујеш акорде -
Глас што само са дна твоје душе бије.
У ријеку рана ти рониш дубоко
Што са благословом изнад тебе стиже,
И осјећаш блажен у вјечност високо
Твоја јака душа гдје те силно диже.
И када ти више нико другар није,
Из пјесме живота свог чујеш акорде -
Глас што само са дна твоје душе бије.
У ријеку рана ти рониш дубоко
Што са благословом изнад тебе стиже,
И осјећаш блажен у вјечност високо
Твоја јака душа гдје те силно диже.
Нема коментара:
Постави коментар