У ОМАРНЕ НОЋИ - Карл Бусе

У омарне ноћи често мислим на те,
Кад плаво вријеме сијева и блеска,
И у кратком маху вјетар кад немирно
У окна ми бије грањем лисна бреска.

Тада ми је, увек, ко неко да куца
И за улаз моли за то доба цело,
И, од ветра збуњен и сморен од пута,
Притисне на окно твоје лице бело...