10.
Лотова ружа стрепи
Пред сунчанијем сјајем,
Па главе клонуле сања
И чека ноћ с уздисајем.
Месец је љубавник њени,
Он сјајем буди је и крепи,
И пред њим открива она
Све тајне недара лепи`.
И цвета, и гори, и блиста,
И у вис гледа из дола;
Мирише, плаче и дрхти
С љубави жарке и бола.
11.
У реци, у лепој Рајни,
У вала кристалу самом,
Клен се огледа сјајни
Са својим огромним храмом.
У храму икона стоји
На златном сликана платну;
У пустош лета моји`
Светлост је сипала златну.
Анђели и ружице
Лебде сврх Госпе благе;
Очи јој, усне и лице
Баш ко у моје драге.
12.
Не љубиш ме, не љубиш ме,
Но то мене мало коље
Погледам ли лик твој само,
Ја сам ко краљ добре воље.
Ти ме мрзиш, посве мрзиш
Тако твоје усне зборе;
Но дај да их љубим само,
Па ме мрзи и још горе.
13.
Не куни се, само љуби,
Лаж је клетва жена свије`.
Твоја реч је слатка, али
Твој пољубац слађи ми је!
Он ми у те веру ствара,
Реч је празни шум и пара.
О куни се, само куни,
Све верујем што ћеш рећи!
Ја на твоја недра падам
И верујем у свој срећи:
Љубићеш ме над сва блага,
Вечно и још дуже, драга.
14.
Ја очима мога цвета
Стварам низе канцонета;
Усницама звонке, фине
Мадригале и терцине;
Лицу, што га лепшег није,
Стварам станце најдивније;
А да моја драга има
Једно срце у грудима,
Ја бих њему, сретан цео,
Један лепи сонет сплео.
15.
Тај свет је глуп и слеп је сасвим,
И сваког дана је гори,
О теби, моје лепо дете,
Рђаво суди и збори.
Тај свет је глуп и слеп је сасвим,
Не зна те добро јоште;
Он не зна како слатко гори
Твој пољуб пун милоште.
16.
Реци мени, моја драга,
Зар ти ниси слика снова
Какву лети, у дан врео,
Ствара машта песникова?
Но не, таке усне, таки
Сјај чаробни ока твога,
Тако слатко дете није
Дело жара песничкога.
Василиске и вампире,
И аждаје, чуда стара,
Те зле звери баснословне,
То песничка ватра ствара.
Али тебе и подмуклост
Твоју, твој лик нежан вазда,
И тај лажни поглед смерни,
То песнички жар не сазда.
17.
Сва ко бела пена вала
Блиста моја драга смерна,
Сад је она изабрана
И туђинцу љуба верна.
Срце, ти се не жалости,
Спрам невере мирно буди;
Трпи, сноси и опрости
Све то милој слаткој луди.
18.
Ја нисам киван, иако кида се душа вајна,
Ти вечно изгубљена моја, нисам киван.
Ма како да с тебе терпти бриљанта блесак диван,
У ноћ твог срца ниједна не пада трака сјајна.
Ја сам давно знао. Та у сну видех те једном,
И ноћ ја мрачну видех у твоме срцу ледном,
И видех како ти срце изгриза змија нага,
И видех како си бедна, бескрајно бедна, драга.
19.
Да, бедна си. И ја бедан сам ко и ти;
Ми ћемо обоје увек бедни бити.
Све док не легнемо доле у гроб ледни,
Ми ћемо обоје, драга, бити бедни.
Око усана твојих подсмех видим худи;
Видим где охолост надима ти груди
И видим где пркос из ока ти сија,
Но ипка си бедна, бедна, као и ја.
Јер с усна ти дршће и скривен бол љути,
Притајена суза сјај ти ока мути,
Тајни уздах цепа горде груди твоје;
Моја драга, ми смо бедни обадвоје.
20.
Флауте и виолине
Звоне и бубањ бије;
Ту моје лепе драге
Свадбено коло се вије.
Флауте и виолине
Уз трубе и бубањ звоне;
Док уз то анђелци добри
С уздахом сузе роне.
21.
Тако је сваки спомен заборав скрио
Да сам ја дуго твог срца владар био,
Срца што тако лажно и слатко бије,
Лажније ништа и слађе на свету није.
Тако ни љубав ни боле не памтиш више
Што ми у срце самртни чемер слише.
Не знам беше ли љубав већа или бол врео,
Само знам да сам једнако с обоје мрео.
22.
И кад би љубице мале
Бол мога срца знале,
Са мном би плакале оне
Да ране блаже ми боне.
И кад би славуј у лугу
Знао за моју тугу,
Песме би запево лепе
Што теше и срце крепе.
И кад би сузе ми тајне
Звездице знале сјајне,
С неба би слетиле доле
Да моје ублаже боле.
Но нико не зна те јаде,
Њих само једна знаде,
Та једна а сама што је
Растргла срце моје.
23.
Што тако лепе руже бледе,
О, реци, драга, што жуте?!
Што љубичице сузно гледе
И болно у трави ћуте?
Што сада тако песме сетне
У небу шева поје?
Што ли из биљке бије цветне
Ко задах лешине које?
Што тако хладно изнад луга
Сунчана светли трака?
Што ли је земља сва ко туга,
И пуста, ко гробна рака?
Што ме и сама туга цепа,
И што сам мрачан ко сене?
Зашто си, реци, моја лепа,
Ти оставила мене?
Лотова ружа стрепи
Пред сунчанијем сјајем,
Па главе клонуле сања
И чека ноћ с уздисајем.
Месец је љубавник њени,
Он сјајем буди је и крепи,
И пред њим открива она
Све тајне недара лепи`.
И цвета, и гори, и блиста,
И у вис гледа из дола;
Мирише, плаче и дрхти
С љубави жарке и бола.
11.
У реци, у лепој Рајни,
У вала кристалу самом,
Клен се огледа сјајни
Са својим огромним храмом.
У храму икона стоји
На златном сликана платну;
У пустош лета моји`
Светлост је сипала златну.
Анђели и ружице
Лебде сврх Госпе благе;
Очи јој, усне и лице
Баш ко у моје драге.
12.
Не љубиш ме, не љубиш ме,
Но то мене мало коље
Погледам ли лик твој само,
Ја сам ко краљ добре воље.
Ти ме мрзиш, посве мрзиш
Тако твоје усне зборе;
Но дај да их љубим само,
Па ме мрзи и још горе.
13.
Не куни се, само љуби,
Лаж је клетва жена свије`.
Твоја реч је слатка, али
Твој пољубац слађи ми је!
Он ми у те веру ствара,
Реч је празни шум и пара.
О куни се, само куни,
Све верујем што ћеш рећи!
Ја на твоја недра падам
И верујем у свој срећи:
Љубићеш ме над сва блага,
Вечно и још дуже, драга.
14.
Ја очима мога цвета
Стварам низе канцонета;
Усницама звонке, фине
Мадригале и терцине;
Лицу, што га лепшег није,
Стварам станце најдивније;
А да моја драга има
Једно срце у грудима,
Ја бих њему, сретан цео,
Један лепи сонет сплео.
15.
Тај свет је глуп и слеп је сасвим,
И сваког дана је гори,
О теби, моје лепо дете,
Рђаво суди и збори.
Тај свет је глуп и слеп је сасвим,
Не зна те добро јоште;
Он не зна како слатко гори
Твој пољуб пун милоште.
16.
Реци мени, моја драга,
Зар ти ниси слика снова
Какву лети, у дан врео,
Ствара машта песникова?
Но не, таке усне, таки
Сјај чаробни ока твога,
Тако слатко дете није
Дело жара песничкога.
Василиске и вампире,
И аждаје, чуда стара,
Те зле звери баснословне,
То песничка ватра ствара.
Али тебе и подмуклост
Твоју, твој лик нежан вазда,
И тај лажни поглед смерни,
То песнички жар не сазда.
17.
Сва ко бела пена вала
Блиста моја драга смерна,
Сад је она изабрана
И туђинцу љуба верна.
Срце, ти се не жалости,
Спрам невере мирно буди;
Трпи, сноси и опрости
Све то милој слаткој луди.
18.
Ја нисам киван, иако кида се душа вајна,
Ти вечно изгубљена моја, нисам киван.
Ма како да с тебе терпти бриљанта блесак диван,
У ноћ твог срца ниједна не пада трака сјајна.
Ја сам давно знао. Та у сну видех те једном,
И ноћ ја мрачну видех у твоме срцу ледном,
И видех како ти срце изгриза змија нага,
И видех како си бедна, бескрајно бедна, драга.
19.
Да, бедна си. И ја бедан сам ко и ти;
Ми ћемо обоје увек бедни бити.
Све док не легнемо доле у гроб ледни,
Ми ћемо обоје, драга, бити бедни.
Око усана твојих подсмех видим худи;
Видим где охолост надима ти груди
И видим где пркос из ока ти сија,
Но ипка си бедна, бедна, као и ја.
Јер с усна ти дршће и скривен бол љути,
Притајена суза сјај ти ока мути,
Тајни уздах цепа горде груди твоје;
Моја драга, ми смо бедни обадвоје.
20.
Флауте и виолине
Звоне и бубањ бије;
Ту моје лепе драге
Свадбено коло се вије.
Флауте и виолине
Уз трубе и бубањ звоне;
Док уз то анђелци добри
С уздахом сузе роне.
21.
Тако је сваки спомен заборав скрио
Да сам ја дуго твог срца владар био,
Срца што тако лажно и слатко бије,
Лажније ништа и слађе на свету није.
Тако ни љубав ни боле не памтиш више
Што ми у срце самртни чемер слише.
Не знам беше ли љубав већа или бол врео,
Само знам да сам једнако с обоје мрео.
22.
И кад би љубице мале
Бол мога срца знале,
Са мном би плакале оне
Да ране блаже ми боне.
И кад би славуј у лугу
Знао за моју тугу,
Песме би запево лепе
Што теше и срце крепе.
И кад би сузе ми тајне
Звездице знале сјајне,
С неба би слетиле доле
Да моје ублаже боле.
Но нико не зна те јаде,
Њих само једна знаде,
Та једна а сама што је
Растргла срце моје.
23.
Што тако лепе руже бледе,
О, реци, драга, што жуте?!
Што љубичице сузно гледе
И болно у трави ћуте?
Што сада тако песме сетне
У небу шева поје?
Што ли из биљке бије цветне
Ко задах лешине које?
Што тако хладно изнад луга
Сунчана светли трака?
Што ли је земља сва ко туга,
И пуста, ко гробна рака?
Што ме и сама туга цепа,
И што сам мрачан ко сене?
Зашто си, реци, моја лепа,
Ти оставила мене?
Нема коментара:
Постави коментар