Касно је дошо твој осмех мио,
Сузе и уздах, све дође касно!
Давно је пламен умро и згасно
Ког си ти негда презрела грозно.
Касно је дошо твој одзив, касно!
На моје срце, на извор свео,
Твој сваки поглед, сјајан и врео,
Пада ко сунца сјај на гроб један.
Хтео бих знати: кад живот мине,
Где тада наш душа се вине?
Где је тај огањ згашени? Где је
Већ прохујали ветар, - где веје?
Сузе и уздах, све дође касно!
Давно је пламен умро и згасно
Ког си ти негда презрела грозно.
Касно је дошо твој одзив, касно!
На моје срце, на извор свео,
Твој сваки поглед, сјајан и врео,
Пада ко сунца сјај на гроб један.
Хтео бих знати: кад живот мине,
Где тада наш душа се вине?
Где је тај огањ згашени? Где је
Већ прохујали ветар, - где веје?
Нема коментара:
Постави коментар