МОРСКА ТИШИНА - Хајнрих Хајне

 9

Мора покој! Своје траке
Поврх воде сунце баца,
У накиту тихих вала
Брод зелене бразде вуче.

Уза крму потрбушке,
Лађар лежи, тихо хрче;
Крај катарке, крепећ једра,
Накатрањен шегрт чучи.

Под мрљама образа му
Румен бије, зинула му
Уста дрхте, докле лепе,
Крупне очи болно мотре.

Јер капетан пред њим стоји,
Виче, псује: "Хуљо једна,
Варалице, ти харингу
Из бурета укро си ми!"

Мора покој! Из таласа
Мудра мала риба вири,
И на сунцу главу греје,
И репићем чило плеска.

Али галеб са висине
Стрелимице на њу срне,
И у кљуну с пленом брзим
У висину плаву хита.