ТИ - Карл Булке

Ти коју ја љубим невиђену јоште,
Но чије ћу чело пољубити једном, -
Ја те видим, идеш кроз замршај света
Оборене главе са кротошћу чедном.

Гле, убого стабло - моја душа диже
Небу голе гране и часове броји,
И чека на светли сан прољећа младог
И с трепетом ћути моћ сокова своји`.

Ти коју ја љубим невиђену јоште,
Дођи одмах! Страх ме да не умрем прије.
Хоћу да процветам сав белим бехаром
И да по мом плоду јесен пурпур лије.