ВЕЧЕ НА ЖАЛУ - Хајнрих Хајне

Последњи сјај у блеску свом
По белом сево је валу;
Ми сами, уз рибарев дом,
На голом сеђасмо жалу.

И паде сен, вал хукну јак,
И сиви галеб се вину;
Из твога милог ока трак
Унилих суза сину.

На твоју руку суза тих
Кануше капце целе,
Ја клекох и ја испих њих
Са твоје руке беле.

Од тога часа моја душа сва
У смртној чежњи се цепа -
Мене сузама отрова
Та жена бедна и лепа.