ПЕСМА ГОЛУБА - Десанка Максимовић

Гле, драга, у сенци сваког младог грма
расањене тице граде гнездо перно,
и у прозрачној мрежи месечевих срма
нише се сву ноћ њино срце смерно.

Ливадска тица кроз зрелу траву скакуће,
сакрива гнездо росно далеко људском трагу,
бубе бирају цветове дубоке за куће,
лептир у зрак односи своју драгу.

Дођи, драга; са зелене шаке наше гране
гледаћемо звезде ко очи неба близе
и како су долине земље кобно вране,
и како месеци пуни пред нама клизе.

Доносићу ти на крилу и кљуну
капи од росе и зреле кудеље,
развићу над тобом крила, кад ветри дуну
и гром црни мач у бору крај нас удеље.

Срце ћу своје пружити и око
да тебе ловаца не погоди нишан;
бдићу над тобом у зраку високо
у дан сунчани и у сутон кишан.

А љубав твоју закитиће песма
 топла ко сунцу са срца да тече,
и као свила младога повесма
испредаће се зору, дан и вече.