РАЂАЊЕ ПЛАНИНА - Десанка Максимовић

Док идеш, идеш планином,
прича ти дрвеће старо:
Била тако једном нека
велика река
дужа од сваког пута,
дужа од змијских царева,
и крокодила,
и железнице, и сплава;
а била
јача од лава,
и као рис љута.
И имала та река јака
стотину вредних шака.
Куд год би прошла крај стења,
у свакој би понела руци
пуно камења
и спуштала га често
на исто место.
Затим је ветар, торбар стари,
прашине ту надуво,
а кише пале јаке
да прах и камен слепе,
па небу под облаке
порасле планине лепе.
После је опет вихор
преко тог голог стења
развејао семења, семења,
из свих шума,
из свих вртова,
и никле су јеле
и брезе беле
и много цветова.