СУСРЕТ - Хајнрих Хајне

Кад на свом, случајно, путу
Обитељ драге сам срео,
Сестрицу оца и мајку
Усхит обузе врео.

За моје питају здравље,
Па одмах рекоше кроз то:
Ништа се нисам изменио,
Само да блед сам посто.

Ја упитах за неке
Другове, стрине и снаје,
И за псетанце мало,
Што `нако кротко лаје.

И за удату драгу
Узгред сам пито, и блага
Обавештења добих
Да је баш родила драга.

Учтиво сам честито,
Па љупко прошапута`:
Нека ми срдачно драгу
Поздраве по сто пута.

Међутим сестрица викну:
"Наш кротки, наш кучић вајни
Остари па побесни,
И удави се у Рајни!

Мала је налик на драгу,
Смех јој је исти један;
Има и очи исте,
С којих сам тако бедан.