КНЕГИЊА - Рихард Шаукал

Стидљиво момче свилене плаве косе,
Образа врели`,
Што ми се уклањаш тако?
Што стрепиш, је ли?
Не казуј ником: ја тебе волим јако!
Но моја срећа ко лупеж мора ми доћи:
У башту ружа ходи ми крадом
Прве ноћи,
Ув`јена ја ћу те чекати тамо
У сјенци палма.
Затим у купку, што је цела
Од мрамора плава и бела,
Сићи ћемо нас двоје
И ти ћеш краљевско тело моје,
Ко пупољ меко и красно,
Загрлит страсно.
Ружама црвеним и жутим,
Што ће их, миле и љупке, ноћ оросит,
Препунићемо власи;
Низ степенице мраморне купке,
У млаку мирисну воду
Ти ћеш ме носит.
Тек једна сама
Најљепша, најмлађа моја дама,
Расплетене црне и светле косе
А тела
Танка и бела,
На рубу бање седиће дивно
И уз жубор чесме
Говориће нам пјесме -
До прве зорине росе.