С најцрњим сенкама својим
Већ ноћ је сишла и села;
Ми се умрони, неми,
Гледамо срца свела.
Остарили смо, драга, -
Пролеће крају стиже;
И све хладнији бивамо
Што зима ступа ближе.
Свршетак тако је тужан!
Кад нужда љубавна прође,
Нужде без љубави стигну,
После живота смрт дође.
Већ ноћ је сишла и села;
Ми се умрони, неми,
Гледамо срца свела.
Остарили смо, драга, -
Пролеће крају стиже;
И све хладнији бивамо
Што зима ступа ближе.
Свршетак тако је тужан!
Кад нужда љубавна прође,
Нужде без љубави стигну,
После живота смрт дође.
Нема коментара:
Постави коментар