ПОЗДРАВ МОРУ - Хајнрих Хајне

1

Талата! Талата!
Поздрављам тебе, ти вечно море!
Поздрављам тебе десет хиљада пута
Из срца ускликтана,
Ко што те некад поздрављаше
Десет хиљада грчких срца,
У борби с бедом, у чежњи за отаџбином,
Свуда у свету чувених грчких срца.

Либали су се вали,
Либали и роморили,
А сунце лило
Дрхтаве рујне траке,
И преплашена галеба јата
Вијала су се са јасним криком,
Бат коњски тутњо и звечо штитова звек,
И широм хорило се као победа клик:
"Талата! Талата!"

Поздрављам тебе, ти вечно море!
Ко говор завичаја
Твоја ми жубори вода,
Као детињства снови
Ја видим где она трепти
По царству твога валовног простора,
И снова старо сећање ми прича
О свима оним красним играчкама,
О сваком сјајном божићњем дару,
О сваком стаблу црвених корала,
О рибицама златним, о перлама,
И о шкољкама шарним, што их тајно
Чуваш у сјајним дворима кристала.

О, како ли сам у пустој туђини гино!
Ко један увехли цвет
У ботаничаревој
Кутијици од лима,
У груд`ма ми је срце чамило.
Мени је, ко да сам дуге
Зиме, ко болник, седео
У тамној болесничкој соби,
Па је ненадно сада остављам,
И засењавајући ми очи
Спрам мене трепти, у сунцу пробуђено,
Смарагдно пролеће лепо,
И шуште бела процвала стабла,
И рани цветови гледају на ме
Шареним очима мирисним,
И све мирише и зуји,
И дише и смеје се,
И у плавоме небу певају птице -
Талата! Талата!

Ти храбро срце на узмаку!
О, како често, чемерно често,
Притесншие те северне барбарке!
Из победничких очију крупних
Оне су пламне сипале стреле:
Оштрим кукастим речима
Хтели су да ми срце раскину;
Клинастијем писамцима
Пробијале су ми редом
Сиротни збуњени мозак -
Узалуд сам се штитом бранио,
Стреле су звиждале, ударци праскали,
И северне су ме барбарке
Потисле до сињег мора,
И сад слободно дишући
Поздрављам море,
Драго, спасоносно море,
Талата! Талата!