ПЕСМА НАД ПЕСМАМА - Хајнрих Хајне

Тело жене, то је песма
Коју је написо бог
У велику књигу света,
У заносу духа свог.

То за њ сретни тренут беше -
Надахнућем бог је сјао,
И ребелској, грубој грађи
Уметнички облик дао.

Јесте песма над песмама
Тело жене, факт је цели;
А нада све дивне строфе
Удови су вити, бели.

Па врат снежни, каква ли је
То идеја над све славна,
Врат на ком је глава лепа,
Та кудрава мисо главна!

Епиграмска извајана
Два су пупка груди бели`;
Па каква је тек цезура
Која оштро недра дели!

О пластици творца збори
И бедара облик цео;
Међуметак, с листом смокве,
Такође је красан део.

То апстрактна песма није!
Руке су јој, ноге дане,
Смеје се, и љуби с двије
Усне дивно римоване.

Ту је права поезија!
Сваки покрет греје, крепи!
А на челу Песма носи
Савршенства печат лепи.

У прах падам, о господе,
И појем ти хвале сјајне!
Спрам небеског песмотворца
Ми смо само крпе вајне.

У красоте Песме твоје
Ја, господе, тонем цео;
И дан и ноћ проучавам
Њу и сваки њезин део.

Дан је и ноћ проучавам,
Нит` дангубим часа кога;
Моја леђа згрбише се
Све с учења великога.