Сутра је први август, како знате,
када дрвеће у целоме свету
прима плате:
ни сребро, ни злато, већ звездану монету.
И то не бива као код нас људи
по запослењу, и знању, и чину,
већ колико које дрво жуди
да порасте у небеса висину.
Одбројава месец, благајник стари,
по заслузи жбуну и дрвету сваком,
до саме зоре звецкају кантари,
свака грана стоји с позлаћеном шаком.
Седамнаест хиљада пет стотина звезда
добијају чемпреси, јаблани и јеле,
пуне се зелени дланови и гнезда,
по пет хиљада добијају брезе беле.
Храстови примају колико могу понети,
а буква колико стане јој у недра,
и све у звезданој монети
којом кипе ноћу небеса ведра.
А ниско жбуње и трње по стењу,
које није чезнуло небу у висину,
није волело светлости да се пење,
добија једино звездану ситнину.
када дрвеће у целоме свету
прима плате:
ни сребро, ни злато, већ звездану монету.
И то не бива као код нас људи
по запослењу, и знању, и чину,
већ колико које дрво жуди
да порасте у небеса висину.
Одбројава месец, благајник стари,
по заслузи жбуну и дрвету сваком,
до саме зоре звецкају кантари,
свака грана стоји с позлаћеном шаком.
Седамнаест хиљада пет стотина звезда
добијају чемпреси, јаблани и јеле,
пуне се зелени дланови и гнезда,
по пет хиљада добијају брезе беле.
Храстови примају колико могу понети,
а буква колико стане јој у недра,
и све у звезданој монети
којом кипе ноћу небеса ведра.
А ниско жбуње и трње по стењу,
које није чезнуло небу у висину,
није волело светлости да се пење,
добија једино звездану ситнину.
Нема коментара:
Постави коментар