петак, 24. април 2015.

СНЕВАО САМ... - Хајнрих Хајне

Сневао сам: тужно месец је гледо
И тужно светлост се лила;
У далекоме граду се нађох
Где моја драга је била.

Ја се упутих у њене дворе -
И љубљах мраморје скала,
Где често таче њезин скут свилен
И њена нога мала.

Ноћ беш хладна, и ко лед беше
Прагова мраморје седо;
Горе, из окна, у месечини,
Извири лице бледо.

Нема коментара:

Постави коментар