1
Ви песме! Ви моје добре песме!
Устајте! Горе! Под оружје!
У јасне затрубите трубе
И на штит подигните ми
Ово девојче младо,
Што ће ми целим срцем сад
Владати као краљица.
Радуј се, млада краљице!
Озго, из сунца,
Ја ћу ишчупат
Сјајно црвено злато,
Па свити дијадему
За посвећено ти чело.
Од устерптала плавосвилена небеског покрова,
Гдје дијаманти ноћи севају,
Један ћу бесцен комад одсећи,
И њим, ко плаштом крунисања,
Огрнут твоја краљевска рамена.
Даћу ти једну пратњу
Од нагизданих крутих сонета,
Гордих терцина и станца отмених;
Нек те ко улак брзи
Досетка моја двори,
А ко будала дворска
Нек моја машта ти буде,
Ко херолд, са сузом смеха у грбу,
Нек ти мој хумор служи.
А ја сам, светла краљице,
На колена ћу преда те пасти,
И уз дубок наклон,
На јастуку ти од црвене кадифе,
Предати мрву разума,
Што ми је из самилости оставила још
Претходница краљевства твог.
Ви песме! Ви моје добре песме!
Устајте! Горе! Под оружје!
У јасне затрубите трубе
И на штит подигните ми
Ово девојче младо,
Што ће ми целим срцем сад
Владати као краљица.
Радуј се, млада краљице!
Озго, из сунца,
Ја ћу ишчупат
Сјајно црвено злато,
Па свити дијадему
За посвећено ти чело.
Од устерптала плавосвилена небеског покрова,
Гдје дијаманти ноћи севају,
Један ћу бесцен комад одсећи,
И њим, ко плаштом крунисања,
Огрнут твоја краљевска рамена.
Даћу ти једну пратњу
Од нагизданих крутих сонета,
Гордих терцина и станца отмених;
Нек те ко улак брзи
Досетка моја двори,
А ко будала дворска
Нек моја машта ти буде,
Ко херолд, са сузом смеха у грбу,
Нек ти мој хумор служи.
А ја сам, светла краљице,
На колена ћу преда те пасти,
И уз дубок наклон,
На јастуку ти од црвене кадифе,
Предати мрву разума,
Што ми је из самилости оставила још
Претходница краљевства твог.
Нема коментара:
Постави коментар